Pogled na... - Srbija

NBS ne razmišlja o promeni režima deviznog kursa

U Narodnoj banci Srbije (NBS) održan je okrugli sto na temu “Režim i politika deviznog kursa u Srbiji - ograničenja i mogućnosti”.

Rasprava u okviru dva tematska bloka obuhvatila je međuzavisnost režima i politike deviznog kursa i makroekonomske stabilnosti i uticaj deviznog kursa na finansijsku stabilnost zemlje.

Otvarajući skup guverner Jorgovanka Tabaković je istakla da NBS ne razmišlja o promeni režima deviznog kursa i da ostaje posvećena režimu ciljane inflacije i rukovođeno fluktuirajućeg kursa. Kako je naglasila, ovaj skup je organizovan sa ciljem da prisutni stručnjaci, ekonomisti i bankari dobiju mogućnost da iznesu svoje mišljenje i sučele stavove o prednostima i nedostacima različitih režima deviznog kursa u konkretnim okolnostima u Srbiji.

Birajući postojeći režim kursa, po rečima guvernera, NBS je zapravo izabrala da zadrži suverenitet monetarne politike, kako bi adekvatno odgovorila na udare iz ekonomskog okruženja. Fleksibilni devizni kurs se naročito u periodu krize pokazao kao efikasan amortizer eksternih udara, dopuštajući da se promenom kursa dostigne nova ravnoteža bez potreba za prilagođavanjem kroz znatnije smanjenje zarada i penzija a uz očuvanje deviznih rezervi. Ovakvo prilagođavanje, iako doprinosi makroekonomskoj stabilnosti, ne može trajnije da zameni odgovornu fiskalnu politiku i strukturne reforme, istakla je Tabaković.
 
Učesnici skupa su se složili da i jedan i drugi režim kursa imaju prednosti i nedostatke, koji u velikoj meri zavise od specifičnih karakteristika svake zemlje i njene ekonomije. Preovladalo je mišljenje da u postojećim ekonomskim okolnostima fiksni devizni kurs, uključujući i valutni odbor, nije bolje rešenje za Srbiju od fluktuirajućeg kursa, imajući u vidu strukturu njene privrede, stepen otvorenosti ekonomije i liberalizacije kapitalnih tokova, kao i prisutne unutrašnje i spoljne deficite.

Razlike u stavovima su prisutnije kod definisanja prioriteta monetarne politike – postizanje cenovne i finansijske stabilnosti ili smanjenje spoljnotrgovinske neravnoteže. S jedne strane se ističe potreba za snažnijom deprecijacijom dinara u cilju stimulisanja izvoza, a sa druge da deprecijacija nepovoljno utiče na bilanse privrednih subjekata i da trajnija deprecijacija ima negativne posledice kroz rast inflacije, nenaplativih potraživanja i kamatnih stopa.

Uz strukturne reforme i odgovarajuće mere ekonomske politike, usmerene na smanjenje spoljnotrgovinskog i fiskalnog deficita i javnog duga, podržane režimom rukovođenog  fluktuiranja, kurs bi uz znatno manje napore i troškove bio stabilan, zaključak je učesnika skupa.